pre 2 dani
5
Koliko puta ste čuli izreku da je doručak najvažniji obrok u danu i da bi trebalo da bude i najobilniji? Ova ideja ukorenila se i u našoj svakodnevici i u brojnim savetima o zdravoj ishrani, ali istina je da univerzalno pravilo ne postoji. Svako telo je drugačije, a način na koji započinjemo dan zavisi od naših navika, ritma i potreba organizma. Ipak, važno je da razumemo zašto je doručak dobio toliku pažnju i da li je zaista pametno pretvoriti ga u najobilniji obrok dana. Doručak je prvi obrok nakon nekoliko sati posta tokom noći i njegova uloga je da probudi metabolizam, stabilizuje nivo šećera u krvi i obezbedi energiju za jutarnje aktivnosti. Kada unesemo hranljive i kvalitetne namirnice, lakše se koncentrišemo, imamo više snage i manju potrebu za nezdravim grickalicama kasnije tokom dana. Upravo zato nutricionisti ističu da doručak može biti ključan za održavanje zdrave telesne težine i sprečavanje naglih oscilacija energije.
@sev_ita
@sev_itaAli da li to znači da doručak treba da bude najobilniji obrok u danu?
Odgovor zavisi od vašeg životnog stila. Ako se budite rano i imate fizički zahtevan posao ili vežbate ujutru, obilniji doručak bogat proteinima, složenim ugljenim hidratima i zdravim mastima može vam pomoći da izdržite tempo. Međutim, ako ustajete kasnije, radite za kompjuterom i nemate visok nivo potrošnje energije ujutru, preterano obilan doručak može vas učiniti tromim i pospanim. Najbolja praksa jeste pronaći balans. To znači da doručak treba da bude hranljiv i raznovrstan, ali ne nužno najobilniji. Na primer, kombinacija ovsenih pahuljica sa jogurtom i voćem, integralnog tosta sa avokadom ili jaja sa povrćem pruža dovoljno energije i hranljivih materija, bez osećaja težine.
Obilniji obrok može se rasporediti na ručak, kada telo prirodno traži više energije, ili večeru, koja kod nekih ljudi dolazi nakon napornog dana. Istraživanja pokazuju da je važnije šta jedemo nego kada i u kojoj količini. Dakle, doručak ne mora biti najobilniji obrok, ali je poželjno da bude kvalitetan – da sadrži proteine, vlakna i zdrave masti, a ne samo prazne kalorije iz peciva i zaslađenih napitaka. Takođe, ako niste tip osobe koja oseća glad odmah nakon buđenja, nema razloga da se primoravate na veliki doručak. U tom slučaju, lagan obrok ili čak odloženi doručak (tzv. brunch) može biti bolja opcija. Zaključak je jednostavan: doručak ne mora biti najobilniji obrok dana, ali svakako može biti temelj zdravog početka. Umesto da se fokusiramo na količinu, važnije je da izaberemo prave namirnice i osluškujemo potrebe sopstvenog tela. Jer zdrava ishrana nikada nije univerzalna – ona je uvek individualna.
Šta onda doručkovati?
Već smo zaključili da je doručak obrok koji postavlja ton čitavom danu, pa je važno da bude raznovrstan, hranljiv i prilagođen vašem ritmu. Umesto da se držite samo jedne navike, isprobajte različite opcije koje će obezbediti energiju i sitost. Žitarice poput ovsenih pahuljica odličan su izbor jer obiluju vlaknima i sporo oslobađaju energiju, a možete ih kombinovati sa jogurtom, mlekom ili biljnim napicima. Sveže voće, poput banana, jabuka ili bobičastih plodova, unosi dozu vitamina i prirodne slasti. Ako volite slane opcije, jaja na razne načine – kuvana, poširana ili kao omlet sa povrćem – pružiće proteine koji će vas dugo držati sitima. Integralni tost ili hleb u kombinaciji sa avokadom, sirom ili humusom takođe su praktična rešenja. Za one u pokretu, smoothie od voća i povrća može biti brza, a nutritivno bogata alternativa. Ključ je u balansu i raznovrsnosti.
Foto: Lorilee E / Pexels, Instagram / @sev_ita, @denisshady
Serbian (RS) ·