pre 8 sati
3
Klimatske promene nisu više samo tema iz naučnih izveštaja ili dalekih vesti. One postaju deo svakodnevnog života i sve su vidljivije kroz ekstremne vremenske nepogode, podizanje nivoa mora i gubitak biodiverziteta. Ova globalna kriza duboko utiče na emocionalno stanje ljudi širom sveta, stvarajući novi psihološki fenomen poznat kao klimatska anksioznost. Istražujemo šta je klimatska anksioznost, kako je prepoznati i kako je držati pod kontrolom.
Šta je klimatska anksioznost?
Klimatska anksioznost (ili ekološka anksioznost) odnosi se na strah, brigu i neizvesnost povezane sa trenutnim i budućim uticajem klimatskih promena. Osećaj nemoći pred ogromnim problemom i strah od nesigurne budućnosti mogu izazvati stres, depresiju, pa čak i osećaj paralize u delovanju.
Iako klimatska anksioznost može pogoditi svakoga, mladi ljudi i oni koji žive u područjima najugroženijim od klimatskih katastrofa su posebno ranjivi. Oni se suočavaju sa brigom za sopstvenu budućnost, kao i sa gubitkom sigurnosti i stabilnosti. Psiholozi upozoravaju da je važno ozbiljno shvatiti ove emotivne reakcije kao legitiman odgovor na realnu pretnju.
Šta kažu statistike?
Globalna studija The Lancet iz 2021. godine pokazuje da je čak 84 % mladih (16–25 godina) osećalo emocije poput tuge, besa, bespomoćnosti, dok je 59 % bilo izrazito zabrinuto zbog klime. U SAD-u, studija PNAS otkriva da je 20 % mladih (16–24 god.) brinulo o tome da li će uopšte imati decu usled klimatske krize. Osim toga, u SAD, prema javnoj anketi, 63 % odraslih iskazuje zabrinutost za klimu, dok su brige naročito visoke na obalskim i metropolističkim regijama. Takođe, studije ukazuju da žene češće iskazuju klimatsku anksioznost od muškaraca, a praćene su i istraživanja o značajnom prisustvu ovog stanja među domorodačkim populacijama, zbog jače veze sa prirodnim okruženjem.
@idaheritierKako se nositi sa klimatskom anksioznošću?
Informisanje sa merom: Bitno je pratiti pouzdane izvore i biti dobro informisan, ali izbegavati preteranu izloženost negativnim vestima koje mogu pojačati osećaj bespomoćnosti.
Aktivizam i angažman: Meta-analiza ukazuje da klimatska anksioznost često ima dvostruki efekat. Pored toga što pogoršava psihičko stanje, ona istovremeno može podstaknuti proekološko ponašanje i društveni aktivizam. Uključivanje u lokalne ili globalne inicijative za zaštitu životne sredine može pružiti osećaj svrhe i kontrole, što je ključni faktor za smanjenje anksioznosti.
Mentalno zdravlje na prvom mestu: Praktikovanje tehnika opuštanja, poput meditacije, dubokog disanja i vežbi pažljivosti (mindfulness), pomaže u upravljanju stresom.
Podrška zajednice: Razgovor sa porodicom, prijateljima ili profesionalcima može biti od velike pomoći u deljenju osećanja i pronalaženju zajedničkih rešenja.
Fokus na lične promene: Iako su klimatski problemi globalni, male promene u svakodnevnom životu (poput smanjenja otpada, korišćenja javnog prevoza, štednje energije) daju osećaj aktivnog doprinosa.
@idaheritierPsihološki pristup i budućnost
Stručnjaci za mentalno zdravlje sve više razvijaju pristupe i terapije prilagođene ovom obliku anksioznosti, jer priznavanje i razumevanje klimatskih strahova pomažu u njihovom prevazilaženju. Takođe, važno je promovisati optimizam i nadu kroz prikazivanje pozitivnih primera i rešenja u borbi za očuvanje planete.
Klimatska anksioznost je realan i rastući fenomen koji odražava duboku povezanost ljudi sa prirodom i brigom za opstanak. Suočavanje sa ovom vrstom stresa zahteva kolektivni napor – od ličnih promena do društvenih akcija i podrške mentalnom zdravlju. Samo kroz svestan pristup možemo očuvati ne samo planetu, već i svoje emocionalno blagostanje.
Foto: Instagram @idaheritier
Serbian (RS) ·