Nevidljivi neprijatelji sezone: Sve što treba da znate o jesenjim alergijama

Kada pomislimo na alergije, prva asocijacija mnogima je proleće – polen, cvetanje biljaka i pojačana reakcija organizma. Ipak, jesen nije ništa manje izazovna. Upravo u ovom periodu mnogi primete da im nos curi, oči suze, a umor postaje gotovo svakodnevica. Iako vreme postaje sveže i deluje kao da nam donosi olakšanje od prolećnih alergija, jesen krije svoje okidače. Najčešće su to ambrozija, buđ i grinje – tri glavna krivca za jesenje tegobe.

Najčešći uzroci jesenjih alergija

Jedan od najvećih neprijatelja tokom jeseni je ambrozija. Ova biljka cveta od avgusta pa sve do prvih mrazeva, a njeni poleni važe za jedne od najjačih alergena. Samo nekoliko zrna u vazduhu dovoljno je da izazove jake reakcije. Pored ambrozije, problem stvaraju i grinje. Kako temperature padaju, sve više vremena provodimo u zatvorenim prostorijama, a grejanje dodatno isušuje vazduh. U takvom okruženju grinje iz prašine se razmnožavaju, što kod osetljivih osoba izaziva kijanje, svrab u nosu i otežano disanje. Treći čest okidač je buđ, koja se razvija u vlažnim prostorijama poput kupatila, podruma ili kuhinje. Jesenja kiša i povećana vlažnost vazduha pogoduju njenom širenju, a spore buđi mogu biti snažan alergen.

Simptomi jesenjih alergija na koje treba obratiti pažnju

Simptomi jesenjih alergija često liče na običnu prehladu, zbog čega ih mnogi ne prepoznaju odmah. Najčešći su: neprestano kijanje, svrab i curenje nosa, crvene, suzne ili otečene oči, kašalj i osećaj gušenja, kao i umor i problemi sa koncentracijom. Za razliku od prehlade, koja obično traje do desetak dana, alergijske tegobe mogu potrajati nedeljama, pa čak i mesecima, dok traje sezona alergena.

Kako se leče jesenje alergije?

Lečenje zavisi od jačine simptoma i uzroka. Najčešće se koriste antihistaminici, koji ublažavaju kijanje, svrab i curenje nosa. Za zapušen nos preporučuju se nazalni sprejevi na bazi kortikosteroida ili fiziološkog rastvora, dok kapi za oči mogu pomoći kod suzenja i peckanja. U težim slučajevima, posebno kada alergije utiču na disajne puteve, lekar može predložiti imunoterapiju – postepeno izlaganje alergenima kako bi se organizam navikao i smanjio reakciju tokom narednih sezona. Važno je naglasiti da samostalno uzimanje lekova nije uvek najbolje rešenje. Konsultacija sa lekarom ili alergologom može pomoći da se pronađe terapija koja odgovara baš vašim potrebama.

Šta možemo da uradimo da umanjimo simptome jesenje alergije?

Pored terapije, svakodnevne navike mogu značajno doprineti smanjenju simptoma. Redovno provetravanje prostora, ali ujutru ili kasno uveče, kada je koncentracija polena u vazduhu niža. Čišćenje prašine i usisavanje što češće, najbolje usisivačem sa HEPA filterom. Izbegavanje sušenja veša napolju tokom dana kada je polen prisutan u velikim količinama. Tuširanje i promena garderobe čim se vratite iz šetnje, jer se polen zadržava na kosi i odeći. Održavanje optimalne vlažnosti u prostoru pomoću ovlaživača vazduha, kako bi se sprečilo širenje grinje i buđi. Ishrana takođe može biti saveznik. Namirnice bogate vitaminom C, omega-3 masnim kiselinama i antioksidansima pomažu jačanju imuniteta i ublažavanju upalnih procesa u organizmu. Jesenje alergije možda nisu toliko glasne kao prolećne, ali mogu značajno uticati na kvalitet života. Najbolja odbrana je kombinacija dobre prevencije, pravovremene terapije i zdravih navika. Ako primetite da se simptomi ponavljaju svake jeseni, ne treba ih zanemariti – poseta alergologu može biti prvi korak ka olakšanju. Uz pravu brigu i pažnju, jesen može ponovo postati vreme šarenog lišća, šetnji i toplih napitaka, a ne neprekidnog kijanja i umora.

Foto: cottonbro studio / Pexels