pre 3 dani
6
Da li vam se ponekad dogodi da vas sitnice potpuno izbace iz koloseka? Recimo, prospete piće po svojoj omiljenoj košulji i odjednom osetite kako vam srce bubnja, a glava kao da će eksplodirati? Ne, ne reagujete prekomerno i ne, niste jedini. Ono što vam se događa jeste mikrostres: maleni, nevidljivi okidač koji često ne registrujete, a koji je u stanju ozbiljno da vam naruši mentalno zdravlje.
Šta je mikrostres?
Mikrostresovi su, kao što im ime kaže, mali i nevidljivi, deluju bezopasno. Ali upravo je to ono što mikrostres čini tako podmuklim. Pojedinačno gledano, stresori deluju podnošljivo, ali se s vremenom gomilaju i mogu izazvati talase posledica koje traju satima ili danima. Mikrostres ne ostavlja dramatične tragove, on nas blago izbacuje iz ravnoteže, često neprimetno, ali dovoljno da ostavi posledice na naše raspoloženje, fokus, pa čak i zdravlje. To su oni trenuci kada kolega ne završi svoj deo posla, pa vi morate da preuzmete odgovornost i uskočite, iako vam to remeti planove. Ili kada šef u poslednjem trenutku menja ciljeve projekta, zbog čega propada sav vaš prethodni trud. Nekada je to i razočaranje koje dolazi od bliske osobe, nesporazum koji vam zakomplikuje život na kratko. U ovu grupu se ubrajaju i sve one kafe ili večere sa prijateljima koje ste propustili zbog poslovnih ili drugih obaveza. Čak i sitnice, poput lošeg internet tokom važnog sastanka jesu mikrostres.
Stres vs mikrostres: Po čemu se razlikuju?
Stres je velik, vidljiv i očigledan. Gotovo svako može da ga prepozna jer potiče iz univerzalno prepoznatljivih izazova ili neuspeha. Možda imate prezahtevnog partnera ili u firmi otpuštaju? Nedavno ste postali roditelji ili saznali da bolujete od nečega? A možda se borite sa selidbom, stalno pomažete starijim roditeljima, ili svakodnevno trpite iscrpljujuće, dvosatno putovanje na posao. U svakom slučaju, izvori stresa su svima prepoznatljivi, priznajemo ih i uvažavamo.
Mikrostres, za razliku od toga, mnogo je manje očigledan. Izazivaju ga teški trenuci koje registrujemo samo kao još jednu malu prepreku na putu, ako ih uopšte i primetimo. Mikrostresovi nas pogađaju tako brzo, a mi smo toliko navikli na njih, da samo prelazimo preko situacija. Oni često deluju prolazno, lako rešivo ili previše beznačajno da bi nam naškodili duže od nekoliko sekundi. Čak i kada ih primetimo, retko razmišljamo o njihovom uticaju na naše živote. A da stvar bude još teža, mikrostres često izazivaju ljudi koji su nam najbliži. Na primer, mikrostres izaziva osećaj da morate da zaštitite člana tima koji ne dobija priznanje za svoj rad. Ili kada prospete kafu na belu košulju pred važan sastanak.
Kako mikrostres utiče na naše mentalno zdravlje?
Kada se mikrostresovi ponavljaju iz dana u dan, naš mozak ostaje u stanju blage, ali konstantne uznemirenosti. Ovaj hronični pritisak može narušiti našu sposobnost da se opustimo, koncentrišemo i donosimo dobre odluke. Vremenom, mikrostres može izazvati:
Pad energije i motivacije, jer se naše unutrašnje rezerve stalno troše na rešavanje malih problema.
Povećanu anksioznost, jer se stvara osećaj da nikada nema dovoljno vremena ili da sve zavisi od nas.
Gubitak emocionalne otpornosti, što znači da nam i najmanja nova smetnja može izgledati kao kap koja preliva čašu.
Probleme sa snom, jer nismo svesni šta nas tačno muči, ali osećamo unutrašnji nemir.
Povlačenje iz društvenih odnosa, jer osećamo preopterećenost i gubimo kapacitet za iskreno povezivanje.
@addtoboard
@addtoboard
@addtoboardKako se izboriti sa mikrostresom?
Mikrostres je podmukao upravo zato što deluje nevažno. Ne dolazi u obliku velike krize, već kroz niz sitnih, svakodnevnih situacija koje nas blago, ali uporno, izbacuju iz ravnoteže. Upravo zato, borba protiv mikrostresa ne počinje velikim rezovima i drastičnim promenama, već malim pomacima u svakodnevici i pre svega, osvešćivanjem. Prvi korak je da naučimo da ga prepoznamo. To znači zastati i primetiti ono što nas iritira, opterećuje ili iscrpljuje, čak i ako deluje premalo da bi zaslužilo pažnju. Da li je to kolega koji stalno kasni sa svojim zadacima, poruke na koje osećate pritisak da odmah odgovorite, osećaj da ste svima dostupni osim sebi, ili tiha krivica jer propuštate stvari koje vas ispunjavaju? Kada znate šta vas konkretno opterećuje, lakše možete reagovati.
Granice su sledeći važan korak. Dovoljno je da počnete od jedne: da ne odgovarate na mejlove posle određenog vremena, da ne preuzimate tuđe zadatke koji vam ne pripadaju, da ne govorite da svakoj obavezi iz straha da ne izneverite druge. Vaš kapacitet nije neograničen, i pravo je vreme da to postane deo svakodnevne prakse, a ne samo teorijsko znanje koje se koristi kad je već prekasno. Otvorena komunikacija je takođe ključna. Mnogi mikrostresovi nastaju iz neizrečenih očekivanja i nakupljenih sitnih frustracija. Umesto da ćutite i preuzimate tuđe obaveze, probajte da mirno izgovorite šta vam smeta.
U svemu tome, ne zaboravite male mentalne pauze koje vam mogu pomoći da se vratite sebi. Dovoljno je da udahnete dublje, prošetate pet minuta, zatvorite oči i oslušnete tišinu. Te kratke pauze, ako se redovno praktikuju, imaju iznenađujuće jak efekat na vašu otpornost i kapacitet da ne sagorite. Na kraju, naučite da budete nežniji prema sebi. Mikrostres je često posledica perfekcionizma. Dozvolite sebi da ne budete uvek dostupni, da nešto odložite, da nekad kažete ne i da se zbog toga ne osećate krivim. Jer briga o sebi ne počinje u momentu kada se sve raspadne, već onda kada odlučite da vas vaša svakodnevica više ne sme polako lomiti, bez vašeg znanja.
Foto: Instagram/@addtoboard, @njcoffeefestival
Serbian (RS) ·