Kefir, jedan od najstarijih fermentisanih napitaka, postao je sve popularniji u današnje vreme zbog svojih brojnih zdravstvenih koristi. Ovaj osvežavajući mlečni napitak ima korenje u Kavkazu i bio je deo tradicionalne ishrane stanovnika tog regiona vekovima. Danas se kefir proizvodi širom sveta i postao je deo ishrane mnogih ljudi koji cene njegove nutritivne vrednosti i pozitivan uticaj na zdravlje.
Kefir je proizvod fermentacije mleka pomoću kefirnih zrnaca, simbiotske kulture bakterija i kvasaca. Ova jedinstvena kombinacija mikroorganizama pretvara mlečni šećer (laktozu) u mlečnu kiselinu, što daje kefiru karakterističan blago kiselkasti ukus i čini ga lakše svarljivim u poređenju sa običnim mlekom. Kefir sadrži i obilje hranljivih materija kao što su proteini, vitamini (poput vitamina B kompleksa i vitamina K), minerali (kalcijum, magnezijum) i probiotici.
Jedna od ključnih prednosti konzumiranja kefira je njegov pozitivan uticaj na varenje i zdravlje creva. Probiotici u kefiru pomažu u održavanju ravnoteže crevne mikroflore, čime se podržava zdrava digestivna funkcija. Kefir takođe može biti koristan kod određenih digestivnih problema, kao što su sindrom iritabilnog creva ili hronični zatvor. Redovno konzumiranje kefira može pomoći u smanjenju upala u crevima i poboljšanju opšteg zdravlja sistema za varenje.
Osim toga, kefir se povezuje sa jačanjem imunog sistema. Probiotici u kefiru podržavaju zdravu ravnotežu imunološkog sistema, čineći ga otpornijim na infekcije i bolesti. Kefir takođe može imati antimikrobno dejstvo, pomažući u suzbijanju rasta štetnih mikroorganizama u crevima.
Još jedna važna korist kefira je njegov potencijal za poboljšanje apsorpcije hranljivih materija. Zahvaljujući enzimima prisutnim u kefiru, telo može efikasnije apsorbovati hranljive materije iz hrane. To može biti od posebne važnosti za osobe koje pate od nedostatka određenih hranljivih materija ili imaju probleme sa apsorpcijom.
Evo jednostavnog starinskog recepta za proizvodnju kefira u kućnim uslovima:
Sastojci:
- 1-2 kašičice kefirnih zrnaca
- 500 ml mleka (može biti kravlje, ovčje, kozje ili biljno mleko poput bademovog ili kokosovog mleka)
Uputstva:
Sterilizujte staklenu teglu i drvenu kašiku ili plastičnu cediljku u kojoj ćete pripremati kefir. To možete učiniti tako što ćete ih oprati toplom sapunicom i isprati vrućom vodom ili ih potopiti u ključalu vodu na nekoliko minuta.
Stavite kefirna zrnca u sterilisanu teglu.
Ugrejte mleko u šerpi na srednjoj temperaturi dok ne dostigne temperaturu od oko 37°C. Možete koristiti termometar za hranu kako biste bili sigurni da je temperatura tačna. Pazite da ne pregrejete mleko jer visoka temperatura može oštetiti kefirna zrnca.
Kada je mleko dostiglo željenu temperaturu, sipajte ga preko kefirnih zrnaca u tegli. Lagano promešajte drvenom kašikom ili plastičnom cediljkom kako bi se zrnca ravnomerno rasporedila.
Pokrijte teglu gazom ili pamučnom krpom i pričvrstite je elastičnom trakom ili koncem. To će omogućiti cirkulaciju vazduha, ali sprečiti ulazak neželjenih mikroorganizama.
Ostavite teglu na sobnoj temperaturi, van direktnog sunčevog svetla, 24-48 sati. Vreme fermentacije može varirati u zavisnosti od željene konzistencije i temperature okoline. Što je duže fermentacija, kefir će biti kiseliji i gušći.
Nakon što je kefir dostigao željenu teksturu i ukus, pažljivo izvadite kefirna zrnca iz tegle koristeći plastičnu cediljku. Zrnca možete isprati hladnom vodom pre nego što ih ponovo upotrebite za sledeću seriju kefira.
Gotov kefir možete čuvati u staklenoj tegli u frižideru. Hlađenjem će proces fermentacije usporiti, tako da kefir može ostati svež i do nekoliko nedelja.
Savet: Kako biste održavali zdravu kulturu kefirnih zrnaca, redovno ih ispirajte i obnavljajte sveže mleko svakih nekoliko dana, čak i ako ne pravite kefir svakodnevno. Ovo će obezbediti dovoljno hranljivih materija za zrnca
Serbian (RS) ·